геопоэзия .ru

мир  в  стихах











  вернуться к геопоэзии          все стихи по теме >>  


 

" Tristia (3, 10)"


Siquis adhuc istic meminit Nasonis adempti, 

Et superest sine me nomen in Urbe meum, 

Suppositum stellis numquam tangentibus aequor 

Me sciat in media vivere barbaria. 

  

Если кто-нибудь ещё помнит отнятого у вас Назона 

и моё имя ещё живёт без меня в Городе, - 

пусть тот знает, что я живу под созвездиями, 

никогда не касавшимися моря, посреди варварства. 

  

Sauromatae cingunt, fera gens, Bessique Getaeque, 

Quam non ingenio nomina digna meo! 

Dum tamen aura tepet, medio defendimur Histro: 

Ille suis liquidus bella repellit aquis. 

  

Меня окружают дикое племя савроматов, бессы и геты, 

о, сколь недостойные моего дарования имена! 

Всё-таки, пока стоит тепло, мы защищены водами Истра: 

он отвращает войны течением своих вод.  

  

At cum tristis hiems squalentia protulit ora, 

Terraque marmoreo est candida facta gelu, 

Dum prohibet Boreas et nix habitare sub Arcto, 

Tum patet has gentes axe tremente premi. 

  

Когда же печальная зима покажет своё задубелое лицо 

и земля станет белой от мраморного льда, 

когда Борей и снег не позволяют жить под Арктом, 

тогда становится очевидным, что эти племена угнетены озябшим полюсом.  

  

Nix iacet, et iactam ne sol pluviaeque resolvant, 

Indurat Boreas perpetuamque facit. 

Ergo ubi delicuit nondum prior, altera venit, 

Et solet in multis bima manere locis. 

  

Везде лежит снег, и чтобы солнце и дожди не растопили его, 

Борей укрепляет его и делает вечным. 

Таким образом, не успевает ещё растаять прежний, как выпадает другой, 

и во многих местах он обыкновенно остаётся два года подряд.  

  

Tantaque commoti vis est Aquilonis, ut altas 

Aequet humo turres tectaque rapta ferat. 

Pellibus et sutis arcent mala frigora bracis, 

Oraque de toto corpore sola patent. 

  

И такова сила разбушевавшегося Аквилона, 

что он сравнивает с землёй высокие башни и уносит сорванные крыши. 

Люди защищаются от жестоких морозов шкурами животных и сшитыми штанами, 

из всего тела только лицо остаётся у них открытым.  

  

Saepe sonant moti glacie pendente capilli, 

Et nitet inducto candida barba gelu; 

Nudaque consistunt, formam servantia testae, 

Vina, nec hausta meri, sed data frusta bibunt. 

  

Волосы при движении часто звенят от висящих на них льдинок, 

и белая борода блестит, покрытая инеем. 

Вынутое из сосуда вино стоит, сохраняя его форму, 

и пить его дают не глотками, а кусочками.  

  

Quid? loquar, ut vincti concrescant frigore rivi, 

Deque lacu fragiles effodiantur aquae? 

Ipse, papyrifero qui non angustior amne 

Miscetur vasto multa per ora freto, 

  

Что ж? Рассказывать ли мне, как скованные морозом 

застывают ручьи и из озера вырубают хрупкие воды? 

Даже Истр, который не уже, чем папироносная река, 

и впадает в огромное море многими устьями,  

  

Caeruleos ventis latices durantibus, Hister 

Congelat et tectis in mare serpit aquis; 

Quaque rates ierant, pedibus nunc itur, et undas 

Frigore concretas ungula pulsat equi; 

  

застывает от ветров, сковывающих его голубые воды, 

и невидимыми водами ползёт в море. 

И там, где проходили корабли, теперь ходят ногами, 

и кони топчут копытами волны, твёрдые от мороза.  

  

Perque novos pontes, subter labentibus undis, 

Ducunt Sarmatici barbara plaustra boves. 

Vix equidem credar, sed, cum sint praemia falsi 

Nulla, ratam debet testis habere fidem: 

  

И по новым мостам поверх катящихся волн 

сарматские быки влекут варварские возы. 

Едва ли мне поверят, но поскольку обманывать нет никакой корысти, 

то моё свидетельство следует воспринимать совершенно достоверным:  

  

Vidimus ingentem glacie consistere pontum, 

Lubricaque inmotas testa premebat aquas. 

Nec vidisse sat est; durum calcavimus aequor, 

Undaque non udo sub pede summa fuit. 

  

я видел, как огромное море застыло подо льдьм 

и гладкий покров сковывал неподвижные воды. 

И я не только это видел: я ступал на твёрдую водную гладь 

и, не замочив ног, стоял над волнами.  

  

Si tibi tale fretum quondam, Leandre, fuisset, 

Non foret angustae mors tua crimen aquae. 

Tum neque se pandi possunt delphines in auras 

Tollere; conantes dura coercet hiems; 

  

Если бы у тебя, Леандр, некогда было подобное море, 

то не узкий пролив был бы причиной твоей смерти. 

В такой ситуации дельфины не могут, изогнувшись, выпрыгивать на воздух: 

суровая непогода сдерживает их попытки.  

  

Et quamvis Boreas iactatis insonet alis, 

Fluctus in obsesso gurgite nullus erit; 

Inclusaeque gelu stabunt in marmore puppes, 

Nec poterit rigidas findere remus aquas. 

  

И пусть Борей гудит, размахивая крыльями, 

никакого волнения не вызовет он в застывшей пучине; 

пленённые стужей корабли будут стоять в мраморе, 

и весло не сможет рассекать затвердевших вод.  

  

Vidimus in glacie pisces haerere ligatos, 

Et pars ex illis tunc quoque viva fuit. 

Sive igitur nimii Boreae vis saeva marinas, 

Sive redundatas flumine cogit aquas, 

  

Я видел, как рыбы, будто связанные, застыли во льду, 

но часть их ещё и тогда оставалась живой. 

И вот, только дикая сила неистового Борея 

уплотнит или морские, или текущие в реке воды,  

  

Protinus aequato siccis Aquilonibus Histro 

Invehitur celeri barbarus hostis equo; 

Hostis equo pollens longeque volante sagitta 

Vicinam late depopulatur humum. 

  

тотчас же ровный от жестоких Аквилонов Истр 

переезжает враг-варвар на быстром коне. 

Враг, сила которого в коне и далеко летящей стреле, 

разоряет на широком пространстве соседнюю землю.  

  

Diffugiunt alii, nullisque tuentibus agros 

Incustoditae diripiuntur opes, 

Ruris opes parvae, pecus et stridentia plaustra, 

Et quas divitias incola pauper habet. 

  

Одни из жителей разбегаются, и поскольку никто не охраняет поля, 

враги растаскивают необерегаемое имущество - 

жалкое деревенское имущество: скот, скрипучие телеги 

и прочие богатства бедного поселянина.  

  

Pars agitur vinctis post tergum capta lacertis, 

Respiciens frustra rura Laremque suum; 

Pars cadit hamatis misere confixa sagittis: 

Nam volucri ferro tinctile virus inest. 

  

Других угоняют в плен, связав им руки за спиной; 

напрасно оглядываются они на своё село и дом. 

Третьи, несчастные, падают на землю, пронзённые крючковатыми стрелами, 

ведь летучее железо пропитано ядом.  

  

Quae nequeunt secum ferre aut abducere, perdunt, 

Et cremat insontes hostica flamma casas. 

Tum quoque, cum pax est, trepidant formidine belli, 

Nec quisquam presso vomere sulcat humum. 

  

Чего враги не в состоянии унести или увезти с собой, то они уничтожают, 

и варварское пламя сжигает невинные хижины. 

Даже и тогда, когда стоит мир, жители трепещут, боясь войны, 

и никто, налегая на плуг, не взрыхляет почвы.  

  

Aut videt aut metuit locus hic, quem non videt, hostem; 

Cessat iners rigido terra relicta situ. 

Non hic pampinea dulcis latet uva sub umbra, 

Nec cumulant altos fervida musta lacus. 

  

Эта страна или видит врага, или боится, не видя его, 

и заброшенная земля бесцельно простаивает, застыв в пустом оцепенении. 

Здесь сладкая виноградная гроздь не прячется в тени листьев 

и клокочущее молодое вино не наполняет глубоких чанов.  

  

Poma negat regio, nec haberet Acontius in quo 

Scriberet hic dominae verba legenda suae. 

Aspiceres nudos sine fronde, sine arbore, campos: 

Heu loca felici non adeunda viro! 

  

Страна лишена плодов, и Аконтию не на чем было бы здесь 

написать слова, чтобы их прочла его любимая. 

Здесь видишь только голые поля без зелени и без деревьев... 

О места, в которые не следует приезжать счастливому человеку!  

  

Ergo tam late pateat cum maximus orbis, 

Haec est in poenam terra reperta meam! 

  

И вот, хотя так широко раскинулся огромный мир, 

как раз эта земля избрана для моего изгнания!



 

  назад          дальше >>  



Стихи о Румынии








Раздел: стихи о Румынии, карты


 

Классические стихи о Румынии и других странах



 


  Рейтинг@Mail.ru